Arterijska hipertenzija je bolest povišenog krvnog pritiska. Uzrok je nepoznat, ali nasledje i životne navike dovode do pojave bolesti u trećoj deceniji  života ili kasnije.

Povišen krvni pritisak oštećuje bubrege, srce i mozak. Jedan je od glavnih uzroka šloga i infarkta srca. Neizostavno treba postići vrednosti krvnog pritiska ispod 140/90 mmHg. Potrebno je pregledati srce, karotide, masnoće u krvi i proteine u mokraći. Posebno je važno ustanoviti da li postoji povišen pritisak u toku sna, što se postiže HOLTER-om pritiska.

Angina pectoris je latinski naziv za bol u grudima. U velikom broju slučajeva taj bol potiče od srca. U osnovi bolesti je suženje koronarnih arterija (arterija srca), nastalo taloženjem masnih naslaga u zid arterija. Ako se krvni sud dodatnim trombom potpuno zapuši nastaje infarkt srca.

Svaki bol u grudima treba ispitati, naročito kod osoba sa dva ili više dole navedenih  faktora rizika:

• stariji od 40 godina
• muški pol
• gojaznost
• pušenje
• stres
• povišene masnoće u krvi
• hipertenzija
• naslednost

Osobe sa dijabetesom često imaju značajno oštećenje koronarnih arterija, a da ne osećaju bol. U okviru ispitivanja je potrebno istražiti sve faktore rizika i nezaobilazno uraditi TFO i EHO srca.

Šum na srcu (srčana mana) je posedica oštećenja zalistaka srca. Uzroci mogu biti različiti. Najčešće je u pitanju skleroza ili degeneracija zalistaka, redje su u pitanju urodjene promene. Oštećeni zalisci vremenom dovode do slabljenja srčanog mišića i srčane slabosti.

EHO srca je metoda kojom se ustanovljava vrsta i ozbiljnost srčane mane, prati dalji tok, rezultati lečenja i donosi odluka da li i kada  srčanu manu treba operisati.